Ukoliko stalno osećate zamor i bez razloga imate crne misli možda ste još jedna žrtva prelaska na zimsko računanje vremena, koje je u Evropi počelo prošlog vikenda, kad su kazaljke na časovnicima pomerene za jedan sat unazad.
Prelazak na zimsko ili letnje računanje vremena, kako tvrde stručnjaci, remeti prirodni ritam sna i budnosti, što organizam teško podnosi. Čak se smatra da su potrebne i do četiri sedmice da se prilagodi promeni satnice. Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 70-ih godina, uz obrazloženje da se time „produžava“ dan, postižu uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim. Protivnici vraćanja časovnika za jedan sat u nazad tvrde da je uvođenje zimskog računanja vremena loše za zdravlje, te da predstavlja traćenje energije.
Til Roneberg, nemački hronobiolog, već dugo vremena zalaže se za ukidanje prelaska na zimsko i letnje vreme u celom svetu i smatra da pomeranje kazaljki na časovnicima ima izuzetno štetne posledice. Roneberg je istraživao potrebe sna među stanovnicima u Nemačkoj, Španiji, SAD, Indiji i Brazilu. Na osnovu svega smatra da je mišljenje da su oni koji ne ustaju rano lenjivci zastarelo i da vuče periode iz doba kada se većina ljudi bavila poljoprivredom i bila primorana da zbog toga ranije ustaje. Nemački naučnik tvrdi da se oko 60 odsto Evropljana ubraja u takozvani noćni tip, što znači da kasno ležu i ustaju.
Većina ljudi zbog odlaska na posao ili u školu mora ranije da ustaje, iako nekada kasno ode na spavanje. Posledice svega su otežana koncentracija, razdražljivost, brzo zamaranje, teže podnošenje fizičkog, umnog i emocionalnog opterećenja. Iako bi se reklo da bi ranijim odlaskom na spavanje problem bio rešen, dužina sna nije najvažnija, tvrdi nemački naučnik. Ukoliko je san u koliziji s genetski određenim bioritmom, nije dovoljno samo ranije otići na spavanje. Pravilan san zavisi od mnogo faktora kao što su stepen umora, pol, način života, uzrast, godišnje doba.
Savremeni čovek teži tome da „produži“ dan, to jest vreme koje mu je posle dnevnih obaveza na raspolaganju, za aktivnosti koje ga ispunjavaju kao što su internet, video-igre, televizija, čitanje... Često se kaže da je jedan dan u životu osobe u 21. veku po količini informacija ravan deceniji života koju je imao prosečan stanovnik planete u srednjem veku. Međutim, ta količina informacija i težnja ka produženju dana mogu dovesti do prevelikog zamora. Ako nikako drugačije, snu mora da se pristupi kao još jednom „poslu“ koji treba odraditi. Samodisciplinovano i na vreme. Smatra se da je za odraslu osobu šest sati minimum, a za decu devet.
Moć svetlosti
Prirodna svetlost ima ključnu ulogu u podešavanju naših unutrašnjih časovnika, pa se ljudi zato lakše bude leti nego zimi. Pored kafe koja je mnogima od pomoći kada moraju ujutro da se razbude, stručnjaci savetuju da se „izložimo“ svetlosti. Ako je to moguće, deo puta do posla treba preći peške, ili makar prošetati tokom vremena za pauzu na poslu, ako je ima.
Нема коментара:
Постави коментар